Pretrazi ovaj sajt

Translate

    четвртак, 21. септембар 2017.




    Spelta u pekarskoj industriji

    Istorija spelte poznata je u Aziji 15 000 godina p.ne., a arheoloska istrazivanja su pokazala da je spelta u Evropi uzgajana jos u kasnom neolitu  ( 2500 -1700 god.p.n.e.)na podrucju Alpa. U novije vreme spelta se sve vise uzgaja I dozivljava pravu renesansu pronalazeci put do trzista.

    Ova cinjenica  nije iznenadjujuca s obzirom na to da se spelta koristila u proizvodnji hleba sve od pocetka xx veka, a u proslom veku se uzgajala samo u nekim planinskim predelima Evrope.
    Spelta psenica


    Budjenje ekoloske svesti stanovnistvo o potrebi vracanja prirodnim izvorima hrane I visokim bioloskim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam , postaklo je sve vece interesovanje za koriscenjem starih vrsta psenica .
    Stare vrste psenice su: spelta ( Triticium aestivum ssp. Spelta L.Thell) , koja je bliski srodnik danasnje hlebne psenice ( Triticum aestvium ssp. Aestivum); Einkorn  ( Triticum monococcum ) koja je jedna od najstarije uzgajanih vrsta psenice , a void poreklo od pre 10000 godina I takodje predstavlja jedan od predaka hlebne psenice , khorasan psenica ( T. Tiranicum) je drevna persijska vrsta koju karakterise manji sadrzaj omotaca , vece zrno I tvrd endrosperm.

    Spelta  Prinosom zaostaje iza hlebne psenice , ali bolje  podnosi ostriju klimu I otpornija je na bolesti . Najvaznija morfoloska  razlika izmedju spelte I obicne psenice je u plevici koja je kod spelte cvrsto srasla za omotac zrna.

    Nakon zetve plevicu je pre mlevenja potrebno odstraniti specijalnim uredjajima tzv. Ljustilicama , sto povecava troskove prerade . Sadrzaj plevice se krece od 23.9 % do 29.4% u zavisnosti od  genotipa . 

    Spelta

    Stare sorte psenice , kao sto je spelta , obicno se upotrebljavaju za proizvodnju hleba I testenine u domacinstvu  ili zanatskim uslovima  , a kvalitet se  ceni na osnovu cvrstine I teksture endosperma ,  ukusnosti I karakteristicnog mirisa  psenice.  U sadasnjim uslovima spelta je pogodna sirovina za proizvodnju specijalnih vrsta hlebova , testenine I ostalih proizvoda izmenjenih nutritivnih karakteristika u odnosu na uobicajne psenicne proizvode I posebno je cenjena sirovina u proizvodnji organske hrane .

    Variranje hemijskog sastava spelte zavisi od vise cinilica kao sto su:
    *mesto gajenja
    *klimatski uslovi I
    *primena agrotehnickih mera .

    Za proizvodnju hleba I testenine najveci znacaj ima kvalitet proteina I skroba u endospermu psenice . Spelta je veoma homogena u pogledu sastava I svojstava pojedinih sastojaka :
    *Sadrzaj sirovih proteina kod pojedinih sorti je izmedju 12.7 I 19.0 % s.m , sto ukazuje da sorte spelte imaju visi sadrzaj sirovih proteina nego obicna psenica u proseku za 27.5 % .
    Razliciti sadrzaj vlaznog glutena zavisi od nivoa azotnih materija u zemljistu na kom se uzgaja . Sastav frakcija proteina odredjuje prehrambeni I tehnoloski kvalitet psenicnog zrna.

    Spelta Zrno

    *Kao I u ostalim zitima , skrob je najzastupljeniji rezervni ugljeni hidrat  ( krece se od 60.9 do 65.8% ) I obezbedjuje najveci deo energije u ishrani vecini ljudi . Pored skroba , u zrnu se nalaze I znacajne kolicine celuloze , koja se nalazi u omotacu zrna .  U manjoj kolicini su zastupljeni jednostavni seceri ( monosaharidi I polisaharidi ) , hemiculoza I drugi .
    Spelta , takodje , sadrzi visi sadrzaj rezistentnog skroba  koji se ne razgradjuje , ne apsorbuje se u tankom crevu ljudi I ubraja se u vlakna.

    *Lipidi se , kao I kod drugih vrsta psenice , nalaze u manjoj kolicini I to kao slobodni ili u obliku kompleksa sa proteinima , secerom I skrobom . Spelta sadrzi do 25% vise lipida u poredjenju sa obicnom hlebnom psenicom dok je sadrzaj tokoferola za oko 13% nizi u spelti .

    *U poredjenju sa obicnom psenicom , spelta ima visok sadrzaj  mikro I makro elemenata I to : 30-60% vecu kocentraciju Fe , Zn , Cu , Mg , I P , slican sadrzaj Na , K , I Mn, a sadrzaj  Ca je nizi , ali ne znacajno .

    *U odnosu na obicnu psenicu , razlike u sastavu vitamina B grupe nisu izrazene kada je rec o tiaminu , sadrzaj riboflavin je u spelti mali , ali su vece koncetracije niacina . U sadrzaju vitamina rastvorljivih u mastima  ( vitamini A, D I E) nema znacajnih razlika , ali je kod nekih sorti ozime spelte nadjen veci sadrzaj ß-karotena I retinola .

    *Sadrzaj fitinske kiseline u spelti je nizi u odnosu na  obicnu hlebnu psenicu , sto joj u sastavu obroka obezbedjuje bolje funkcionisanje organizma .
    Fitinska kiselina je antinutritient jer ima sposobnost da gradi komplekse sa  proteinima , mikro I makro elementima cime snizava iskoriscenje ovih nutritienata.
    Zrno spelte

    Prednost spelte u odnosu na komercijalne sorte psenice je:

    *Kao stara psenicna vrsta otpornija je na bolesti,
    *moze da se gaji bez pesticida I ostalih hemijskih sredstava ,
    *dobro se ponasa u suboptimalnim uslovima potrebnim za rast obicne psenice ,
    *pokazuje veliku otpornost na razlicite patogene ,
    *ima sraslu plevicu sa zrnom koja stiti zrno od poljskih plesni I prodiranja njihovih metabolita – mikotoksina u zrnu ,
    *pogodna je sirovina za organsku proizvodnju pri cemu ima vecu biolosku I nutritivnu vrednost u poredjenju sa komercijalnim sortama.

    Asortiman proizvoda od spelte se svakodnevno  siri I oni su naisli na dobru prihvacenost potrosaca .

    U proiazvodnji hrane od celog zrna , koja je u skladu sa savremenim preporukama nutricionista spelta je pokazala svoj veliki potencijal. Kao sirovina bez ostataka pesticida , mikotoksina I drugih stetnih materija , preporucuje se za proizvodnju sledecih proizvoda od celih zrna :

    *hleba I peciva
    *testenina
    *cerealija za dorucak
    *ekstrudiranih grickalica I dr.

    Spelta je predmet izucavanja projekta “ Novi proizvodi cerealija I pseudocerealija iz organske proizvodnje “ III 46005 , finansiran od strane Republickog ministarstva prosvete , nauke I tehnoloskog razvoja , Republike Srbije.


    Category: articles

    петак, 15. септембар 2017.



    Proizvodnja I proizvodi
    2016. godine uveden je i HACCP visoki standard kontrole kvaliteta proizvoda, sto je doprinelo da pekara bude svrstana u red vodecih brendova pekarstva na prostoru Srbije.
    Maxipek Mini pekara  je osnovana 23.08.2016 godine I ima tradiciju  proizvodnju kora za sve vrste pita I gibanica .


    Maxipek proizvodnja
    Te  Godine osnovao je Rade Radosavljevic Maxipek u prizemlju  porodicne  kuce  gde se I danas nalazi .

    Maxipek  ima organizovanu  proizvodnju  kora . Maxipek  postoji da trzistu u Sokobanji  I njenoj okolini nudi I prodaje visoko kvalitetne  proizvode , u svemu po zahtevima , trzista , kupaca ,standarda I  propisa uz poštovanje zahteva svih standarda sistema kvaliteta organizacije kao: HACCP, stvarajući dodatne vrednosti vlasnicima i drustvu.


    Maxipek godinu sa vama
    Ciljevi Maxipek_a su:
    ·         ispunjenje zahteva kupaca;
    ·         dobra poslovna saradnja sa isporuciocima;
    ·         stalno unapredjenje kvaliteta proizvoda;
    ·         rentabilnije poslovanje;
    ·         postovanje svih vazecih zakonskih propisa i nacela dobrih poslovnih obicaja;
    ·         da svojim nacinom rada, tehnologijama i drugim aktivnostima ne ugrozava korisnike svojih proizvoda, radnu i zivotnu sredinu;
    ·         uvazavanje individualne vrednosti zaposlenih, stalno ulaganje u kadrove, stvaranje radne atmosfere koja obezbedjuje zadovoljstvo i podstice sve zaposlene na konstantno poboljsanje kvaliteta proizvoda.


    „Želim da pohvalim sve vaše proizvode, jer ih redovno kupujemo i konzumiramo. Moja porodica i ja smo prezadovoljni, a kupujemo kod vas gotovo svakog dana – Violeta

    „Često boravim u Sokobanji i redovno kupujem vaše proizvode jer su stvarno najbolji u gradu!!!“
    Slavica

    Maxipek proizvodnja


    Category: articles

    четвртак, 07. септембар 2017.



         Cija hleb

       Cija hleb je umesen od psenicnog brasna tip 500 , cija smese  ( psenicno brasno tip 550 , smesa semenki cije , lana, suncokreta, bundeve , psenicni gluten , psenicno kiselo testo u prahu , so , secer , psenicna vlakna , paradajz u prahu , pahuljice pire krompira , ekstrat slada , psenicno sladno brasno , enzimi , zgusnjivac , skrob ) , vode I kvasca .

    Cija (chia) testo




       Receptura : Brasno tip- 500 I cija smesa u odnosu 1:1 , kvasac 0.05% u odnosu na brasno , hladna voda.
    Proizvodi se indirektnim postupkom. Odmerene sirovine se unose u mesilicu ( kiblu) , u kojoj se sjedinjavaju mesenjem najpre 3 minuta sporom , a zatim 9 minuta na brzom rezimu . Nakon homogenizacije dobijena smesa tj. Testo vadi se iz mesilice I ostavlja na sto posut brasnom , radi odlezavanja testa  ( prve fermentacije) u masi testa za koje ju potrebno oko 30 minuta. 






       Testo se potom rucno deli I oblikuje u loptice ( virkaju) I ponovo ostavlja oko 15 minuta da  odlezi , radi odvijanja druge fermentacije .
    Zatim sledi rucno oblikovanje loptica testa u konacan oblik proizvoda , odnosno veknice uz dodatak predvidjenog posipa . Potom se premestaju u fermentacionu  komoru radi odvijanja zavrsne fermentacije proizvoda  , koji traje oko 40 minuta.  

     Sledi pecenje na promenljivom temperaturnom rezimu ( odgovarajucem program peci ) : veknice se uvode u pec na teperaturu najpre od 250 ° C na kojem se peku 4 minuta , zatim se temperature smanjuje na 200 °C , na kojoj se sledecih 6 do 7 minuta nastavlja pecenje tj. Susenje veknica I temperature postepeno snizava do 200 °C.
    Cija ( chia) Vekna


       Seme Cije obezbedjuje veliku kolicinu hranljivih materija , a veoma malo kalorija , ima nizak nivo ugljenih hidrata , visok nivo visokokvalitetnih proteina I vlakana , bogato je antioksidansima , omega-3 masnim kiselinama , kalcijumom , magnezijumom I fosforom.



    Cija (chia) hleb
      Preporucuje se osobama koje ne jedu mlacne proizvode , smanjuje rizik od srcanih oboljenja I pogoduje kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2 , sportistima I rekreativcima , radi postizanja boljih rezultata I performansi .

      
    Category: articles

    петак, 01. септембар 2017.

            Maxipek tradicija duga 1 godinu

     Maxipek proslavlja svoj prvi rodjendan .





     Sta smo uradili za prvu godinu poslovanja?

    - 91 poslovni saradnik
    - Prodali smo 12 tona #maxipek kora
    - 38 000 zadovoljnih kupaca 

    Ovom statistikom se  mozemo pohvaliti  , cifre koje mozete videti u ovom slajdu se konstantno menjaju na vise.

    Pratite nas i na youtube kanalu 





    Najbolji za najbolje ! Maxipek trazi poslovne saradnike , imate market, restoran , hotel, ili mozda  slavite za vase slavlje smo mi tu da vasi gosti osete pravo zadovoljstvo nasim proizvodima 


    Nas  mozete kontaktirati  na ovoj stranici. Ako zelite da saznate vise o nama posetite i stranicu o nama 

    U slucaju da nemate posao , i tu imamo resenje za vas !!! 
    Category: articles

    среда, 30. август 2017.



    Proizvodnja, potrosnja,uvoz ,izvoz testenina u Srbiji

    Prema recima Zdravka Sajatovica , direktora Poslovnog udruzenja Zitounije iz Novog Sada, godisnja proizvodnja testenina u Srbiji iznosi cca 28.000 tona od cega oko 25.000 industrijska proizvodnja u MSP ( mala I srednja preduzeca) . Sve industrijske fabrike testenina su clanice Zitounije , a svoje poslove obavljaju u sastavu velikih industrijskih mlinova.

      Od ukupne godisnje proizvodnje testenina u Srbiji, izveze se oko 7.900 tona (oko 28%) ,  od cega se preko70% izveze u tri drzave : Kipar , Makedoniju I BIH, a oko 30% u druge drzave ( Albaniju , Hrvatsku , Crnu Goru, Liban …).


    Testenina


    Godisnji uvoz testenina iznosi oko 3.780 tona , najvise iz Italije ( oko 70%) , a odredjene kolicine uvoze se iz Saudijske Arabije , BIH I drugih drzava .

    Bilans potrosnje testenina U Srbiji iznosi (23.880 tona /7.076.372 stanovnika= 3.37kg / po stanovniku).

    Potrosnja testenina u svetu

    Najveca ukupna potrosnja testenina u svetu ostvaruje se u: SAD 2.700.000 tona , Italiji 1.507.900 tona , Brazilu 1.151.359 tona , Rusiji 1.151.359 tona , Nemackoj  654.371 tona , Turskoj 516.107 tona, Francuskoj 512.465 tona itd. 

    Testenine

    Od drzava iz naseg okruzenja vecu godisnju potrosnju od Srbije imaju :  Rumunija 69.531 tona , Madjarska 63.986 tona I hrvatska 32.086 tona.
    Naravno sasvim druga slika se dobija kada se posmatra prosecna godisnja potrosnja testenina po glavi stanovnika.

    Najveca potrosnja testenina po glavi stanovnika je u : Italiji 25.3 kg , Tunisu 16.0 kg , Venecueli 12.2 kg , Grckoj 11.5 kg, Svajcarskoj 9.2 kg , SAD 8.8 kg , Iranu 8.5 kg, Cileu 8.4 kg, Nemackoj 8.0 kg ,Rusiji 8.0 kg .
    Od drzava iz naseg okruzenja vecu potrosnju testenina po glavi stanovnika imaju Hrvatska 7.5 kg , Madjarska 6.4 kg ,I Slovenija 4.9 kg.

    (Navedeni podaci preuzeti iz Survej carried outby IPO -2014).

    Iz navedenih podataka ociglegdno je da Srbija spada u drzave koje imaju relativno malu potrosnju testenina po glavi stanovnika. Ova nesporna cinjenica pomalo zbunjuje ako se ima u vidu da je Srbija znacajan proizvodjac psenice, da ima veliki broj mlinova , ted a raspolaze znacajnim kapacitetima za proizvodnju testenina  ( od kojih je vecina modernizovana ). Ocigledno je da potrosaci u Srbiji nisu dovoljno edukovani sa aspekta nutricionisticke vrednosti konzumiranja testenina . Testenine se ubrajaju u namirnice sa niskim nivoom glikemijskog indeksa . 


    Glikemijski indeks (GI) oznacava broj koji opisuje kolicinu I brzinu pojedine namirnice da podigne nivo glukoze u krvi . Ovo je znacajna cinjenica posebno za ljude koji boluju od dijabetesa kao I za ljude koji zele da sprovedu neku vrstu dijetalne ishrane. Niske vrdnosti GI imaju npr. Voce bogato secerom – suvo grozdje , dinja , lubenica, zatim pivo , peceni krompir , kornfleks, zasecereni gazirani sokovi  ( citirano sa www.kuhinjica.rs I www.dijeta.net ).


    Testenina Maxipek

    Online Fiskalizacija
       Prema najavi Ministarstva finansija , u Srbiji ce ove godine biti uvedena online fiskalizacija. To znaci d ace se svaka fiskalna kasa u Srbiji u svakom trenutku biti direktno povezana sa sistemom  Poreske uprave . Drugim recima , oko 180 000 fiskalnih kasa , morace da se menja ili da se dogradjuje .

       Tako ce poreznicima kontrola biti znatno olaksana , al ice privrednici , neosporno , pretrpeti znacajne troskove . Unapredjenje fiskalizacije je jedna od mera predvidjenih Nacionalnom strategijom za borbu protiv sive ekonomije , koju je , na predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED ) , usvojila Vlada Srbije.

       Uz nju ide I predlog da se prosiri obuhvat fiskalizacije , odnosno znatno smanji broj privrednih grana koje sada nemaju obavezu takvog evidentiranja prometa.

    Category: articles